ZEMLJIŠTE

  • Šta je zemljište?

Zemljište predstavlja gornji sloj Zemljine kore u kome se neprekidno odvijaju razni procesi pod uticajem klimatskih, bioloških, hemijskih i mehaničkih faktora, a pre svega ljudske aktivnosti. Pored vode i vazduha, zemljište je, takođe, neophodno za život na zemlji. Predstavlja kompleksan ekosistem u kome žive različiti oblici živog sveta.

  • Kako ga zagađujemo?

Zagađivači zemljišta mogu da budu čvrsti, tečni ili gasoviti. Oni pogoršavaju kvalitet i sadržaj minerala u tlu i ometaju biloški balans organizma u zemljištu. Uzroci zagađenja zemljišta uključuju i povećanje urbanizacije, domaćeg otpada, industrijskog otpada i neprikladnih poljoprivrednih aktivnosti.

  • Otpad

Otpadom se smatraju supstance u domaćinstvu, industriji, poljoprivredi, medicini itd. koje nemaju više upotrebnu vrednost.  Smatra se da 80% otpada potiče iz neke od privrednih grana, a da 20% potiče iz dimaćinstva.

  • Problemi

Veliki deo teških metala dospeva u zemljište primenom hemijskih sredstava u industrijskim i poljoprivrednim procesima. To su npr. olovo, živa, nikl i arsen, koji mogu dospeti u zemljište korišćenjem mineralnih đubriva i pesticida. Zbog sve većeg broja industrijskih postrojenja, iz čijih dimnjaka izlaze velike količine pojedinih metala u vidu gasova, koji prilikom padavina dospevaju u zemljište, uništava se vegetacija.

Nitrati u biljkama su posledica prekomernog i nekontrolisanog unosa azotnih mineralnih đubriva. Najveći deo nitrata (70%) koji dospeva u ljudski organizam potiče iz povrća.

Kontaminacioni mulj podrazumeva sve vrste taloga i mulja koji se dobijaju prilikom prečišćavanja otpadnih voda.

Pesticidi se uključuju u lanac ishrane i dolazi do njihovog nakupljanja u pojedinim tkivima. Prvo dolazi do nagomilavanja pesticida u biljkama. Zastupljenost im je različita u različitim delovima biljaka, a to zavisi od vrste biljke i pesticida. Kasnije, preko njih, ti pesticidi dospevaju do čoveka.




Takođe, nepravilnim odbacivanjem otpada stvaraju se tzv. divlje deponije. U Srbiji otpad se najčešće odlaže na lokalne deponije koje u većini slučajeva ne zadovoljavaju osnovne higijenske i tehničko-tehnološke uslove. Pored ovih nedostataka veliki broj deponija je punog kapaciteta. Osim što narušavaju izgled prirodi, divlje deponije su i opasne i potencijalni izvor zaraza.

  • Rešenja

Smanjenjem ili eliminisanjem otpada i njegovog izvora i zamenom netoksičnih opcija za opasne materije možemo da smanjimo zagađenje zemljišta:

  1. Uskladiti postojeće propise sa zakonodavstvom EU i UN o korišćenju zemljišta i zaštiti životne sredine.
  2. Smanjenje mineralnog đubriva i pesticida ( Biljke u zemljištu zahtevaju azot, fosfor i kalcijum za razvoj i rast, a budući da su one najčešće na udaru glodara, insekata i bakterija, farmeri koriste pesticide kako bi ih zaštitili. Korišćenje veštačkog đubriva i pesticida dovodi do drugih problema, jer sastojci koji se nalaze u veštačkom đubrivu mogu da ugroze okruženje i stvore zdravstveni rizik. Kako bi sprečili ove posledice, farmeri treba da koriste kompostirano đubrivo i biođubrivo)
  3. Tretiranje čvrstog otpada ( Odlaganje čvrstog otpada poput kućnog smeća i industrijskih materijala na zemlju povećava nivo toksičnosti i opasnih materija u zemljištu. Otpad takođe menja hemijska i biološka svojstva zemljišta)
  4. Pošumljavanje ( Vegetacija šuma i livada vezuju zemlju da i dalje ostane netaknuta i zdrava. Vraćanje šuma i sadnjom što više drveća zaštitićemo zemljište od poplava i erozije, a takođe i poboljšati plodnost zemljišta i povećati biodiverzitet)
  5. Recikliranje ( Dobar način zbrinjavanja otpada je recklaža. Reciklaža je postupak kojim se od odbačenih materijala dobijaju materijali nove upotrebne vrednosti. Reciklažom se štede sirovine i energija, a čuva se i priroda)
  • Neophodno je da smanjimo zagađenje zemljišta da se ne bismo suočili s velikim posledicama.